ПОЧЕТНА > ИЗДВОЈЕНО > Израелски обавештајац открива како се постаје тајни агент

Израелски обавештајац открива како се постаје тајни агент

izrael mosad

Понекад закључни део обуке обаве сви, а понекад нико. Кажу да сваки пут тестирају 5 хиљада људи, од којих на крају 15 заправо прође оспособљавања. Бирају праве људе, а не приближно примерене. То је важна разлика, наглашава Островски.

Тајне службе су као добра инфраструктура. Све докле успешно обављају свој посао и не знате да оне постоје, а Мосад ништа не препушта случају. Све је започело са детаљним саслушањем потенцијалних будућих агената, објаснио је Виктор Островски некадашњи агент израелске обавештајне службе у књизи „Мосад- некадашњи агент“.

Књигу је написала новинарка Клер Хој која је до детаља разоткрила захваљујући чему Мосад тако успешно делује по свету.

„Послали су ме у малену канцеларију, где је седео непознати човек, са гомилом докумената испред себе:

„Твоје име смо нашли у нашој бази података, рекао ми је. Испуњаваш наше критеријуме. Знамо да си спреман да служиш отаџбини и постоји начин како то можеш да реализујеш још боље. Да ли те занима? Упитао ме је. Наравно да ме је занимало, зато сам брзо питао о свим детаљима”, почиње своју приповест Островски.

Бирократа у канцеларији му је рекао, да ће морати да прође кроз велики број тестова, уз помоћ којих ће установити, да ли је и у пракси примеран кандидат за Мосадовог тајног агента. „Позваћемо те“ су му рекли. То је било 1977. и већ тад је Мосад имао у свом власништву сличне базе података о разним војницима, који би потенцијално могли да раде за њих.

Прошло је неколико недеља, пре него што су Островском открили да га проверавају за придруживање Мосаду.

„Попунио сам стотине формулара и образаца, који су били пуни питања, у смислу, да ли би се осећао кривим ако би морао некога да убијем за добробит своје државе и да ли се слажем да је слобода веома важна“. Пошто је Островски био уверен да се за силним формуларима и упитницима крије Мосад, било му је јасно какве одговоре они очекују. Виктор је желео да постане део тог мистериозног апарата. По сваку цену. Зато је одговарао на начин како мисли да треба и да одговори буду прихватљиви Мосаду.

Такви сусрети били су свака три дана и то чак четири месеца, а затим је следио детаљан лекарски преглед у војној бази. Када се у израелској армији обављају слични прегледи, приповеда Островски, човек обично стоји у реду са још 150 мушкараца. Као у каквој фабрици. Али овде су имали чак 10 просторија за прегледе. У свакој је био лекар и медицинска сестра и сви су чекали само њега. Био је једини. У свакој од 10 просторија су га задржали приближно пола сата. Извели су све врсте прегледа. Имао је чак и преглед код зубара.

„Услед толике пажње, сам себи сам се чинио веома важним”, присећа се некадашњи агент Мосада и додаје:

“После свега тога, ја још нисам имао тачних информација о послу, који ће ми поверити. Упркос томе то радно место сам желео по сваку цену. Па нека се догоди шта се мора.”

Островски је наставио обуку, а затим су му рекли да ће једно време морати да преживи далеко од своје породице, што је за њега било неприхватљиво. После бројних приговарања и подстицаја, он је пристао, али под условом, да је смео остати у телефонском контакту са својим најближима. Далеко од своје породице Островски је преживео осам месеци обуке. Нико му није желео да каже за шта га обучавају, а после званичног придруживању Мосаду сазнао је да је постао део КИДОН – јединице, која је посебно оспособљена за убијање.

После завршетка обуке уследила је тама. Као да је људе, који су му нудили пре годину дана посао, земља прогутала. Островски је 1981. напустио свој посао у морнарици, када се већ осећао почетак Првог либанског рата. Пошто је по професији био графичар, одлучио је да постане приватник и да почне да израђује обојена прозорска стакла. Направио је неколико примерака, али је брзо сазнао да обојена прозорска стакла у Израелу нису нешто популарна и тражена, зато што људе подсећају на цркве. Међутим било је људи које је то интересовало, па је убрзо из трговине настала школа.

Новембра лета 1982 је Островски добио телеграм, у коме је био написан телефонски број који мора позвати у четвртак између 9 и 19 часова. Морао је да нагласи да жели да разговара са Дебором. Позвао је, дали су му адресу која га је одвела до призмеља Хадар Дагна Центра, солитера пуног канцеларија, на тргу краља Саула в Тел Авиву – касније је сазнао да је тамо главно седиште Мосада. То је једна између гомиле свих и неугледни, монотоних бетонских зграда.

Прочитајте још  "Наш задатак је да мењамо свет, ни нова смута ме неће отерати на Запад"

Островски описује да је ушао у предворје зграде. Десно је била банка, лево на зиду стајала је један мали натпис без икакве пажње: Служба обезбеђења – регрутација. Дотадашња искуства, која су га пратила говорила су му да је нешто заборавио или је закаснио.

„Дошао сам сат времена раније пре договореног термина, јер сам био веома узбуђен. Отишао сам у ресторан у другом делу зграде, где је био дозвољен улазак гостима, који нису запослени у згради. Са стране су биле постављене неке приватне трговине, што је целом сивом комплексу давао изглед шопинг центра. Иначе Мосадов штаб јесте заснован као зграда унутар зграде. Наручио сам топли сендвич –то нећу никад заборавити. Док сам јео, освртао сам се око себе и питао, ‘да ли поред мене има још неко са истом сврхом’”, сећа се Островски у књизи.

Пошто је појео сендвич, вратио се пред канцеларију, где су га позвали да сиђе дубоко у подрум зграде. Тамо су га чекала нова тестирања.

„Тражимо људе. Наш главни задатак је спасавање и заштита Јевреја по свом свету. То је напоран посао и много пута веома опасно. Више ти не можемо казати, докле не обавиш одређена тестирања, рекли су му у подруму. Затим су му објаснили, да ће га позвати после сваке серије тестирања. Ако не обави само један тест, може да заборави све досадашње припреме и радно место код њих. Уколико код појединачних тестова буде успешан, добиће упутства за обављање следећег теста.”

„Ако се предомислиш у погледу рада код нас, више нас не смеш контактирати. Код нас притужби или кајања нема. Ми одлучујемо, зато је свака наша одлука коначна”, објаснили су му у Мосаду.

Затим су му рекли да га желе на истом месту видети кроз две недеље у девет сати ујутро, када почињу нова тестирања.

„Да ли то значи, да ћу од тада напред све ређе да виђам своју породицу”, упитао их је Островски. Не, рекли су му. Са олакшањем је затим потврдио да ће се видети за две недеље поново у договорено време. После две недеље паузе почео је право тестирање за пријем у редове Мосада. Стручњаци су више месеци проверавали како добро говори енглески, у коликој мери је упознат са тадашњим актуелним дешавањима у земљи и свету, а такође пажљиво су проверили његову супругу. Мосад у својим редовима не жели да допусти ни најмањи негативни утицај на било ког агента да постоји.

Саслушана и супруга Островског

„Човеку који ме је саслушавао било је име Узи. Касније сам га боље упознао.“ Наиме радило се о Узију Накдимону, вођи одељења за регрутацију”. На последње тестирање, Островски је морао да доведе и своју супругу Белу и тај сусрет је трајао читавих шест сати. Узи ју је питао све могуће, од њене политичке прошлости, родитељима, врлинама, слабостима, али веома детаљно и о њеном мишљењу до израелске државе, и до њеног положаја у свету.

„Све време сусрета био је присутан и психијатар, као нечујни посматрач”, сећа се Островски.

После дуготрајних и мучних тестирања, Островски је започео са практичном обуком.

„Имао сам утисак, да сам ја нешто посебно, касније сам сазнао, да су слично говорили хиљадама људи. Приближно сваке три године, су организовали тестирања и обуку, јер би се у том времену прикупило довољно особа примерених за регрутацију. На крају их је од њих хиљаду остало само 15. Понекад закључни део обуке обаве сви, а понекад нико. Кажу да сваки пут тестирају 5 хиљада људи, од којих на крају 15 прође тестирање. Бирају праве људе, а не приближно примерене. То је важна разлика”, наглашава Островски у књизи.

Бивши обавештајци: „Животињски страх је главно осећање које обједињује Запад“

Извор: Експрес

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Inline
Inline