ПОЧЕТНА > АКТУЕЛНО > На који начин ће климатске промене утицати на избијање ратова у будућности

На који начин ће климатске промене утицати на избијање ратова у будућности

klimatske promene posledice

Уколико киша изостане или је има превише, то је трагично и опасно. Поплаве и суше за људе и животиње значе глад. Војске многих земаља то већ одавно знају: климатске промене подстичу избијање војних сукоба.

Била је средина октобра. У централној Нигерији, у селу Нкије Догвро људи траже скровиште у једној школи. Узалуд. На крају је страдало 29 људи. БИли су жртве вишегодишње борбе између сточара и земљорадника. У том заборављеном сукобу, у Нигерији је у последњих петнаест година убијено више од 60.000 људи – скоро четири пута више него што је убила терористичка организација Боко Харам.

Обрачуни, као што је овај, између сточара и земљорадника, могу се видети у америчким вестерн филмовима. Међутим, у многим земљама Африке они су стварност. И много су бруталнији од узора у Холивуду.

Директор института SIPRI, Ден Смит наглашава утицај климатских промена на безбедност: „Ефекти климатских промена, заједно са другим социјалним, економским и политичким компонентама, доприносе ширењу насилних сукоба.“

Та тема није нова, али постаје све озбиљнија. Још 2008. године психолог из Есена, Харалд Велцер, упозоравао је у својој књизи „Климатски ратови“ на проблем урушавања социјалног поретка, као последице климатских промена.

У једном документу америчких тајни служби из 2012. године упозорава се да ће „многе земље, важне за САД, у наредних десет година бити погођене несташицом воде или поплавама. То ће повећати ризик од нестабилност и водити ка регионалним напетостима.

А након што је министарство одбране САД климатске промене оценило као ризик за националну безбедност, у јуну 2016. године је и генерални секретар НАТО, Јенс Столтенберг, препознао безбедносно-политичку димензију климатских промена.

Притом не може да се повуче директна линија између климатских промена и насилних сукоба. Разлози зашто конфликти прерастају у крвопролића су исувише комплексни. Ближи смо схватању проблема ако климатске промене посматрамо као „појачивач“ претњи. То каже Роб ван Рит, који истражује повезаност климе и сукоба у организацији World Future Council (WFC). Рит каже: „Претње које већ постоје – недостатак ресурса, екстремно сиромаштво, глад, тероризам или екстремне идеологије – климатске промене додатно појачавају“.

Последице глобалног загревања: Урагани, олује, торнада и нестанак пива

Шеф SIPRI Ден Смит, притом истиче да се последице промене климе од суша до поплава не осећају само локално. Јер екстремне временске непогоде утичу на раст цена хране у свету, што повећава опасност од сукоба. „Сваки пут када се повећа цена хране на светском тржишту долази до демонстрација, немира и затим до трајне социјалне и политичке нестабилности у тридесет до четрдесет земаља истовремено“, примећује директор Института за мировна истраживања.

На питање у којим деловима света је то посебно видљиво, Ден Смит наводи северну Африку и Блиски исток: „У Сирији, Египту и Јемену се промена климе јасно препознаје у мозаику узрока сукоба“. И за Роба ван Рита је Сирија најбољи пример за то како промена климе узрокује сукобе: највећа суша од како је света, средином двехиљадитих година натерала је масе сељака да одустану од земљорадње и да побегну у пренатрпане градове. „Недостајало је воде, храна је поскупела. Та патња и социјални хаос појачали су претходне напетости, које су касније измакле контроли и прерасле у рат који данас видимо“, каже Роб ван Рит из WФЦ.

Прочитајте још  Велика Британија: Порнографија само уз "крштеницу"

Ван Рита посебно забрињава начин на који се државе са нуклеарним наоружањем, попут Пакистана, односе према последицама климатских промена. Пакистан је, објашњава ван Рит, посебно погођен променом климе. Пример за то су поплаве које су из године у годину све драматичније. „Поред тога што те поплаве људима угрожавају егзистенцију, имају директан утицај и на безбедност нуклеарних постројења“, наглашава ван Рит.

Бекство из промењене средине

Очигледно је: економске, па тако и друштвене последице климатских промена су драматичне. Колику привредну штету могу да нанесу, истражује берлински Институт за климатске промене, MCC. Матијас Калкул анализира податке из 1400 различитих области у свету каже: „Сви региони у просеку ће изгубити око десет одсто привредног учинка, тропске земље и до двадесет одсто – због глобалног загревања, смањења продуктивности у аграрном сектору, али и због смањења радне продуктивности – значајне бројке!“ Матијас Калкул притом уопште не урачунава штету од катастрофа, урагана и због раста нивоа мора.

Уколико читави региони осиромаше, у глобализованом свету то може водити ка појачаним миграцијама – и тако изазвати преоптерећеност унутар граница једне земље или интернационално повећати напетости. Калкул подсећа на избегличку дебату у Немачкој, „где је у релативно кратком временском периоду, од годину, две дана, у земљу дошло милион људи, што је у политику унело велики хаос. Зато је веома тешко предвидети реакцију друштва на масовне миграције људи.“

Нова подорганизација УН?

Још средином осамдесетих година Организација УН за заштиту животне средине, UNEP, говорила је о избеглицама због климатских промена. А 1990. године Међународни савет за заштиту климе, IPCC, упозоравао је да би миграција могла да буде најгора последица климатских промена. Бењамин Шравен из Немачког института за развојну политику, DIE, подсећа и на често заборављену групу: „Сиромашније друштвене групе, којима је промена климе однела и последње ресурсе да би уопште негде били у стању да емигрирају. Непокретност је можда и најгора последица промене климе, пре него што говоримо о „климатским избеглицима“ и другима“, упозорава Шравен.

Шта се може учинити, посебно када се у обзир узме чињеница да су – у најбољем случају – деценије потребне док не почну да се показују резултати климатске политике? Директор SIPRI, Ден Смит, захтева институцију под вођством Уједињених нација. Она би требало да се бави безбедносним ризицима и да сакупљена сазнања даље прослеђује различитим организацијама УН: Савету безбедности, Организацији за координацију хуманитарне помоћи, UNOCHA или одељењу Светског програма за храну. „На рад тих организација наредних година ће, на овај или онај начин, утицати безбедносни ризици које са собом доносе климатске промене“, анализира Смит.

Будућност коју не видимо: Српска вода у рукама странаца

Извор: Дојче веле

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Inline
Inline