ПОЧЕТНА > АКТУЕЛНО > Милутин Поповић Захар подржао „Апел за одбрану Косова“: Спречити акт капитулације

Милутин Поповић Захар подржао „Апел за одбрану Косова“: Спречити акт капитулације

Милутин Поповић Захар

Читајући ових дана многе новинске наслове и текстове о једној, пре свега, одличној иницијативи, али и оне друге нажалост усмерене ка томе да спрече глас народа, мoрам да нагласим, да већ на почетку свог прилога о иницијативи да се објави Апел о одбрани Косова, то чиним на првом месту као докторант међународног права и признати стручњак светског удружења међународних правника, него као позната јавна личност из области музике, поручио је чувени композитор Милутин Поповић Захар.

Алеп преносимо у целини.

Пре свега, уместо увода, неколико историјско-правних и општих подсећања,.

Косово је већ и етимолошки српска реч, што је довољна чињеница сама за себе, а такође и постојбина првих српских држава, краљевина и царевина опште признатих од стране већине тадашњих европских држава, укључујући ту и папску круну Стефану Првовенчаном којом се и римски папа придружио утемељењу ове државотворне чињенице.

Не само добро очувани материјални докази у виду цркава и манастира и библиографија из најстаријих времена које то потврђују не остављају сумњу у припадност Косова српском народу и српским државама кроз векове.

Период насилног цепања бивше СРЈ довео је до данашњег, рекло би се, неподношљивог стања, сукоба између природног и међународног права који је управо на клацкалици коначног решења где се одмерава свакодневно тренутак коначног решења – у коме је са једне стране интерес, воља и право српског народа на владање и управљање својом земљом и притиска који се врши над низом гарнитура српских власти од краја сукоба из деведесетих до данас да се де факто Косово и Метохија преда Албанцима и престане постојати као део историјски и правно матичне земље Србије.

Данашњи статус Косова у коме егзистира криминогена гарнитура чланова бивше ОВК, јавно потпомогнута спонзорима ЕУ и САД, јесте де факто „вршилац власти „до дефинитивног решења на коме инсистирају поменуте земље у смислу стварања још једне Албанске државе.

Непрестана уцена, претња и јавно прикривање злочина ОВК над српским становништвом има за циљ успостављања контроле над још једним Нато огранком у борби за геополитичке циљеве уперене пре свега према Русији а на штету Србије и њеног светог права на своју вековну територију.

Злочиначким ратом и употребом касетних и уранијумских бомби ради стављања под контролу ове српске покрајине под апсолутну прерогативу САД и дела ЕУ, награђују се земље починиоци страшног геноцида против човечности, па ако хоћете и класичног геноцида које су оличене у дуготрајном деловању штетног дејства отровних супстанци уранијумски бомби које су намерно и циљано бачене, да делују портив живота и здравља људи, ма које нације они били, стварајући оправдани страх за будућност опстанка народа на овом подручју.

То је дакле, највећи и најподмуклији злочин коме су се придружиле и неке „цивилизоване“ земље планете, на велику срамоту и жалост остатка света. Логично се питамо онда, да ли је на мети изигравање међународне правде и права гарантованих Уједињеним нацијама и њеним најглавнијим извршним органима Савета безбедности. (У овом примеру Косова и Метохије – РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244.)

Прочитајте још  Русија све активнија на Балкану: Нови хуманитарни центар у околини Бањалуке?

Управо се приближавамо дефинитивном решењу статуса Косова у оном облику и смеру изнесеном у нацрту Апела чији је циљ да спречи преговоре или пристајање на компромис садашњих власти којим би Србија била принуђена да због својих „великих циљева“ практично пристане и још горе, буде саучесник у стварању још једне Косовско-Албанске државе и да пристане на одвајање свог вековног огњишта, своје духовне жиле куцавице.

Зато је овај Апел, који је пре свега апел гласа разума, можда и преблага реч за Уставом загарантовано право да се читав народ Србије изјасни о томе – не апелом већ енергичним захтевом да се народу да право да се о томе изјасни пре било каквих потписа маскираних и двосмислених „обавезујућих споразума“ са ма којом узурпаторском светском силом или организацијом као што је ЕУ. КОСОВО је ДЕ ЈУРЕ део СРБИЈЕ и за то имамо потврду Савета безбедности и резолуције 12 44..

Треба на крају без сваке сумње, коначно да се демистификује и спречи ова монструозна тенденција отимања историјског исходишта Србије ради геополитичких циљева земаља које смо већ навели.

Примера ради, цео свет се узбунио због изјаве г. Трампа да Јерусалим прогласи искључиво Израелском престоницом, исти тај свет спречава Каталонију деа се одвоји од матичне Шпанске државе, али Косово је за њих „јединствен случај – случај „суи генерис“ како каже међународно право.

Захтев народа

Ако један такав духовник и један од најугледнијих Архиепископа наше цркве , Високопреосвећени Митрополит Амфилохије ставља потпис на овај документ он зна да чини Божју правду и акт примерен учењу Православља, а у име, не само целокупног српског становништва и српског народа већ и дела протераног српског живља који је остао на својим огњиштима или је принудно отеран са својих огњишта.

Још непотврђену намеру српских званичника (која можда још није дефинисана, али се наслућује), треба на време каналисати ка слову Устава Србије јер ако се покуша његова измена онда ће то бити несумњиво акт дефинитивне капитулације.

Зато у име гласа разума српског народа и српских интелектуалаца, прилажем свој потпис и дајем предлог да се Апел чак замени са две речи – Захтев народа. То је наше право и наша обавеза.

Апел за одбрану Косова: Одговор свима који оштре перо за „споразум о нормализацији односа“

Извор: Ин4С

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Inline
Inline