ПОЧЕТНА > АКТУЕЛНО > Најевропљанин године: Испод Палме на обали ЕУ

Најевропљанин године: Испод Палме на обали ЕУ

Година је 2037. Децембар. У Скупштини се расправља о буџету. Планирано је да се крене са израдом идејног пројекта за метро у Београду. Очекује се да ускоро почну да се праве најјефтинији станови у модерној српској историји, чију ће куповину субвенционисати држава, а квадрат ће коштати свега 1.900 евра. Завршава се градња куле „Београд” и најављује се почетак копања тунела који би повезао Баново брдо и Аутокоманду, а ускоро би и станица „Прокоп” требало да проради пуним капацитетом.

Пише: Филип Угреновић

Министар дипломатије је узбуђен и крајње нервозан због доласка делегације из Туркменистана. Планирано је да отпева њихову познату традиционалну песму. Министар војни поновио је да је Косово са свим својим градовима – Приштином, Призреном, Ђаковицом, Прешевом и Бујановцем – саставни део Србије. Нешто северније одатле, у месту које ћемо из поштовања према житељима звати скривеним именом Малиново, једна породица се спрема за недељни ручак.

– Тата, тата!
– Молим, сине?
– Кад ће више тај ручак, баш ми се једе броколи!
– Ево!
– Немој да каснимо, знаш да ми долази Стева.
– Знам, Адаме, смири се, иди да се спремиш, биће све у реду.
– Сигурно?
– Да, само се ти издепилирај као и сваке недеље, и неће он ни погледати ручак.
– Хвала, тата.

Стан је био окићен поводом празника. Мајка Зоја је направила традиционалну празничну британску салату, тата Алек је спремио домаћи виски који је правио пар недеља раније, а Адамова сестра Луна је кришом кидала делове ђумбира који је породица гајила целе године како би био спреман за дочек, али и за породичну славу 10. децембра, Светски дан људских права.

На улазу у Адамову собу, стајала је геј икона – постер Рикија Мартина. Испод ње, пудлица Софи, а поред пса, на тепиху купљеном у Берлину, лежала је персијска мачка удомљена током лета, нормално, приликом летовања у Ровињу. Пас и мачка су имали међусобно одличан однос, нарочито откако је у дом породице (презиме познато редакцији) дошао и хрчак Грицко, њихов нови мезимац.

– Луна, нахрани животиње!
– Мамааааа!
– Реци.
– Па, немој тако за њих, и они су жива бића.
– Како да их зовем?
– По имену. Ни ја не кажем да ставиш ручак за „оне људе”, него за тату, Адама и Стеву.

У том тренутку, као да је најављен, на врата је ушао гост. Иако је напољу било прилично хладно за ово доба године (свега је било 12 степени), Стева је био лагодније обучен. Имао је танак шал који му се мрсио с брадом, џемпер из Беча, уске панталоне до испод колена, дуге чарапе розе боје с тегет тачкицама и плитке ципеле.

Прочитајте још  Антонић: Вучића је запосела идеја да има потпуну контролу над Србијом

– Жао ми је, ипак нећу моћи да останем на ручку.
– Стеване! Али обећао си.
– И о тим обећањима морамо да попричамо.
– МОЛИМ?!
– Могу ли да седнем?
– Наравно, увек си могао, знаш да то мени није био проблем никада.
– Хвала. Видите, решио сам да променим свој живот из корена.
– Како? Шта се десило? Шта ћеш урадити?
– Ух… Није ми лако, али… Морам да вам признам… Свиђа ми се неко…

Настала је тишина као пред почетак боксерског меча, као пред напад тигра, она тишина у хладовини на плажи испод палме у Паралији. Луна, Зоја и Алек били су непомични. Три животиње, пардон, остала три члана породице такође. Адам је беснео!

– НЕКО ДРУГИ? Захтевам да ми објасниш!
– У питању је Слађана…
– ДЕВОЈКА! – вриснула је мајка и села на дрвену хоклицу јер од узбуђења више није могла да стоји.
– Ја не верујем! Али, човече, после свих наших планова, после свега…
– Знам, Адаме, али не могу против емоција.
– Све могу да разумем, али да поред мог овако лепог сина он гледа тамо неке девојке! Па шта је ово? Иди па јури девојке тамо у Београду, међу своја четири зида! Овде си дошао да провоцираш! У мојој кући, испод слике нашег великог Европљанина мироточивог! Решио си овде да рушиш традиционалне вредности које ова кућа и овај град годинама граде! НАПОЉЕ!
– Адаме, разуми…
– Нема он шта тебе да разуме! Адаме, јеси ли му нешто дужан остао?
– Мало, нешто више од две хиљаде…
– Ево три хиљаде за господина. Је ли сада у реду?

Стеван је изашао из њиховог дома постиђен, али срећан. Сигурно је да празници који долазе неће бити ни њему ни Адамовој породици онакви како су планирали. Изгледа да су неке нове вредности ушле у Малиново и све промениле.

Бела књига локалних српских шерифа: Ко су кабадахије, а ко поштени и одговорни лидери

Извор: Експрес

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Inline
Inline