ПОЧЕТНА > БАЛКАН > Судбина Србије се још једном прелама кроз њен однос према Македонији

Судбина Србије се још једном прелама кроз њен однос према Македонији

srbija izmedju eu i rusije

За љубитеље историје и оне који воле да праве паралеле, као и заговорнике максиме да се историја понавља, ево новог материјала. Сто година касније судбина Србије се поново прелама кроз њен однос према Македонији. Београд је пао на испиту приликом смене власти у Скопљу. Сада ће имати прилику за поправни када Македонија крене ка реализацији пута до чланства у НАТО-у. За разлику од Русије и САД, ЕУ је толерантна, али и њена толеранција има границе.

Пише: Жељко Пантелић

„Ми смо свесни да Србија вероватно неће скоро а можда неће никад ни постати наш члан. НАТО, и то није никаква тајна, у потпуности поштује одлуку Београда да буде војно неутралан. Али та неутралност не може да буде друго име за поданички однос Србије према Русији. НАТО неће толерисати политику Русије да претвори Србију у своју клијентералну државу у срцу Европе“, каже за Недељник високопозиционирани извор у Северноатлантској алијанси.

Саговорници Недељника у европским престоницама верују да је последња посета функционера Стејт департмента Брајана Хојт Јиа и подизање тонова око „седења на две столице“ повезана, између осталог, са понашањем званичног Београда, и медија који су наклоњени влади, током политичке кризе у Македонији. Кружи уверење да су пренаглашени ставови и потези српских власти, као и оркестрирана кампања дела београдских медија против нове владе у Скопљу, обављени за рачун Москве.

Односно да је део српског политичког и медијског естаблишмента помагао директно Москви на реализацији једне од најважнијих спољнополитичких стратегија Кремља, а то је заустављање ширења НАТО-а. То се није свидело никоме у НАТО-у, а посебно не Вашингтону.

Од 2008. године НАТО и Русија имали су серију конфронтација и тзв. делегираних ратова на југоисточном крилу најмоћнијег војног савеза: Грузија, Украјина, Црна Гора, Македонија и Србија. Није случајно што је у том региону посејано неколико кризних жаришта која су претворена у више-мање „залеђене конфликте“.

Донбас и Крим у Украјини, Јужна Осетија и Абхазија у Грузији, Нагорно-Карабах у Азербејџану, Придњестровље у Молдавији — то су залеђени кофликти који су најбоља гаранција руске спољне политике у реализацији њеног кардиналног циља: спречавање ширења НАТО-а.

Русија није одговорна за креирање конфронтације Београда и Приштине око статуса Косова, спора Атине и Скопља око имена Македоније, као ни за нефункционалност Босне и Херцеговине. То су све проблеми чији настанак иде на душу Вашингтона и у мањој мери Брисела, док Москва ради на томе да их цементира на неодређено време јер у њима види одличан инструмент да спречи улазак тих западнобалканских држава у НАТО.

Прочитајте још  Случај несталих беба: 15 година ћутања о ланцу трговине децом

Имајући у виду да НАТО не прима у своје чланство земље са отвореним граничним питањима и са нестабилним и нефункционалним демократијама, Москва се побринула да територијалне проблеме направи у некадашњим совјетским републикама а на Западном Балкану ради на дестабилизацији још увек крхких демократија и подгревању међуетничких сукоба. Срба и Албанаца, Македонаца и Албанаца, Срба и Црногораца, Бошњака и Срба.

Адам Томсон, донедавни амбасадор Велике Британије при НАТО-у у Завентему, на недавној сесији комитета за међународне односе Британског парламента рекао је да ће Алијанса наставити да држи отворена врата за Србију а отворене очи према Русији.

У НАТО-у сматрају да је активно присуство Алијансе и њених чланица неопходно како се не би остављао простор за спекулације да је Северноатлантски савез спреман да исцртава нове геополитичке границе и сфере утицаја на Западном Балкану, односно да иде наруку главном циљу политике Кремља на Балкану.

„Политика отворених врата“

„Један од циљева руске спољне политике је да подели Европу, а Западни Балкан је само још један театар где мисле да то могу да реализују. Али би било погрешно да ми поједноставимо причу о Западном Балкану на такмичење Европе и Русије за Србију. Ми морамо да водимо дијалог са Москвом. Запаљив речник и стална конфронтација НАТО-а са Русијом неће допринети стабилности региона, а штети и нашим интересима. Разлика између нас и Русије је у томе што Москва жели слабе и нефункционалне државе којима је лако манипулисати, док ми желимо снажне и функционалне државе, будући да је наш интерес да на Западном Балкану имамо поуздане партнере, са којима можемо заједно да одговарамо на изазове попут миграција, организованог криминала, међународног тероризма, трговине људима, повратка фореигн фигхтерса“, рекао је Томсон.

Џозеф о рушењу Вучића преко Македоније: „Типична балканска теорија завере“

НАТО ће, тврде наши извори, наставити да води тзв. политику отворених врата према Србији у смислу да све зависи од Београда, односно, ако се политичка клима према Алијанси промени, у Завентему ће врло радо ставити Србију на преференцијални колосек за чланство у НАТО-у.

Двострука игра: Хојт Ји за „унутрашњу и спољну употребу“

Извор: Недељник

loading...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Inline
Inline